Nokti

Posted by Spinner 23/11/2015 0 Comment(s)

Lepi, negovani i dekorisani nokti predstavljaju jedan od simbola ženstvenosti. Uredni nokti važni su i za izgled muškaraca. Savremena dostignuća kozmetičke industrije, omogućila su da svaka osoba ima nokte kakve poželi, zato danas nije teško ispuniti brojne estetske zahteve.

 

Nokti su jedan od adneksa kože, struktura koju koža sama stvara. Pored nokta, to su i dlaka, lojne i znojne žlezde.

 

Nokat je modifikovana struktura epiderma, izgrađena od keratina. U obliku providne ploče ružičaste boje i sedefastog sjaja, pokriva i štite nervne završetke i površinske delove vrhova prstiju na nogama i rukama. Ukoliko dođe do gubitka nokta, osećaj dodira je smanjen.

 

Nokat se sastoji od:

korena nokta,

matriksa,

nokatnog žleba,

nokatne ploče i

slobodne ivice nokta.

 

Koren nokta se nalazi ispod kože i direktno je povezan sa matriksom, tkivom gde se stvara keratin, odnosno sam nokat. Nokatna ploča je izgrađena od poligonalnih kornealnih ljuspica. Prednja, slobodna ivica nokta se nalazi nasuprot korenu, a bočne i zadnja strana se nalaze u epitelnom ležištu, nokatnom žlebu. Na dnu nokatnog žleba, u delu blizu korena, vidi se matriks u obliku blede polumesečaste zone na nokatnoj ploči koja se naziva lunula. Na matriks direktno naleže koren nokta koji se nastavlja u nokatnu ploču. Ležište nokta i matriks imaju veoma dobro snabdevanje krvlju od dva arterijska luka koja leže ispod nokatne ploče. Pod svetlom, dolazi do refleksije zračenja od ovih krvnih sudova i to stvara ružičastu boju nokta. Bočne strane nokta su delimično pokrivene uskim delom produžetka kornealnog sloja epidermisa, poznatog kao kutikula ili eponihijum. Bujanjem epiderma bočnih kožnih nabora nokatnog žleba dolazi do stvaranja zanoktica (paronihija).

 

Nokatna ploča je izgrađena od zbijenih i slepljenih slojeva ljuspastih ćelija koje su izgubile jedro. Njeni osnovni gradivni elementi su: keratin, kalcijum, lipidi, minerali i voda. Keratin je čvrst, sličan keratinu kose, sadrži velike količine sumpora pretežno u obliku cisteina i on čini između 9-12% mase nokta. Nokti sadrže oko 7-12% vlage; 0,15-0,76% masnoće, a kod dece nešto više: 1,38%. Sadržaj kalcijuma je svega 0,02-0,04% i on nema uticaja na tvrdoću nokta.

 

Za razliku od kose, nokti rastu ujednačeno tokom čitavog života. Na brzinu rasta noktiju uglavnom utiču klimatski faktori, način ishrane i stres. Utvrđeno je da ne postoji razlika u brzini rasta noktiju između polova ili uzrasta, osim što na desnoj ruci nokti rastu nešto brže, najbrže na srednjem, a najsporije na malom prstu. Najbrži rast je primećen kod psorijaze, idiopatske oniholize i kao rezultat inflamatornih promena, a može se privremeno i smanjiti kod infektivnih bolesti kao što su boginje ili zauške. Dnevno, nokti na rukama rastu u proseku 0,14-0,4 mm, a na nogama oko 0,07 mm, ili između 0,5-1,2 mm nedeljno. Nokti na rukama rastu brže nego nokti na nogama, tako da je za kompletno obnavljanje nokta na ruci potrebno oko 5,5 meseci, a nokta na nozi između 12-18 meseci.

 

Promene na noktima

 

Nauka koja se bavi proučavanjem strukture distrofičnih promena i oboljenja nokta naziva se onihologija. Anomalije strukture i izgleda nokta su vrlo različite i i mogu biti izazvane brojnim uzrocima: genetski faktor, infekcije, poremećaji kože, starenje, sistemska oboljenja, lokalna ili sistemska primena lekova, fizički ili sredinski faktori, traume ili tumori, benigni ili maligni. Postoje dva osnovna tipa oboljenja: distrofične promene i prava patogena oboljenja, koja su najčešće gljivična. Ona zahvataju sve strukture nokta: nokatnu ploču, kožu oko nokta i nevidljive strukture ispod nokta. Boja i struktura noktiju može poslužiti i kao dijagnostičko sredstvo za mnoga oboljenja organizma, kao što su kolagena vaskularna (lupus eritematozus, skleroderma, dermatomiozitis, reumatoidni artritis), endokrina, kancerogena i oboljenja jetre, srca ili bubrega. Neke od promena koje se javljaju na noktima, samo su simptom, odnosno deo sistemskog poremećaja.

 

Oboljenja ili promene na noktima predstavljaju oko 10% svih dermatoloških problema.

 

Nema značajnijih razlika u zastupljenosti poremećaja među polovima. Ipak, utvrđeno je da je urastanje noktiju češće kod muškaraca, pre svega sportista, koji imaju i prateću promenu, hiperhidrozu. Kod dece su promene na noktima vrlo retke, kod starijih je broj promena sa godinama sve veći, što je najverovatnije rezultat povećane osetljivosti na gljivične infekcije, poremećene biomehanike zbog artritisa, poremećaja u cirkulaciji, veće osetljivosti na kancerogene promene i upotrebe sistemske terapije.

 

Pod određenim uslovima, zaštićeni deo ispod nokatne ploče naseljavaju gljivice i Scabies mite. Ovo može poslužiti kao izvor širenja gljivične infekcije po čitavom organizmu, u slučaju onihomikoze, preko kože stopala. Zbog češanja, prisustvo Skabies-a ispod nokatne ploče može ponovo inficirati izlečene površine i izazvati vraćanje simptoma infekcije.

 

Distrofične promene predstavljaju promene morfološke strukture nokta. One se retko javljaju same, uglavnom nastaju kao posledica nekog oboljenja ili promene u organizmu. Nastaju zbog neregulisane i nepravilne ishrane ili kao posledica nepravilne cirkulacije, sve su to razlozi koji izazivaju loš rast i razvoj matriksa. Urođene anomalije moraju se tretirati hirurškim putem.

 

Najčešće promene na noktima su estetske prirode i mogu se uspešno sprečiti ili korigovati nekim od brojnih manikir-pedikir tretmana ili postupaka.

Lomljenje noktiju – Onihoreksija i Onihošizija

 

Stalno pranje deterdžentima oštećuje strukturu nokta, nokti postaju mekši i ljuspasti pa se listaju, ili suvi, zbog čega pucaju i lome se. Rast nokta je usporen, a mehanička i svaka druga otpornost nokta je smanjena.

Nokti se mogu lomiti uzdužno – onihoreksija, ili poprečno – onihošizija. Ovo je vrlo česta pojava, koja se može povezati sa lošom perifernom cirkulacijom kao npr. kod Rejnodovog sindroma, nedostatka gvožđa, anemije, nedovoljnog unošenja belančevina i vitamina, naslednih poremećaja, difuzne alopecije ili infekcije, uzrok je često nepoznat. Promena nastaje i kao rezultat poremećaja u matriksu nokta. Sredinski faktori su veoma značajni. Dugi i tanki nokti su posebno osetljivi na vrlo suvu klimu, jer se smanjenjem sadržaja vlage u njima, smanjuje i njihova savitljivost. Često kvašenje ruku, naročito potapanje u sapunu ili deterdžentu uklanja zaštitni sloj lipida sa keratinskih slojeva i uzrok je krtosti nokatne ploče. Neprekidna upotreba laka za nokte i sredstava za uklanjanje laka može takođe izazvati lomljenje noktiju. Preporuka je da se izbegava često pranje ruku i pomoću laka za nokte – očvršćivača mehanički spreči lomljenje nokta. Na tržištu je i sve veća ponuda dijetetskih dodataka, kao i kozmetičkih preparata za negu i jačanje noktiju.

 

Listanje noktiju

 

Horizontalno listanje noktiju, tako da delovi površine nokta otpadaju je često kod žena, a glavni uzrok je verovatno, često ponavljano kvašenje ruku i upotreba laka i odstranjivača laka sa noktiju. Sadržaj lipidnog “veziva” ljuspastih ćelija koje čine nokat se smanjuje i one se međusobno lakše odvajaju, odnosno listaju.

 

Leukonihija

 

Ovo je potpuno ili delimično izbeljivanje nokatne ploče. Potpuna leukonihija se javlja vrlo retko, uglavnom kao nasledni poremećaj, ili zbog postojanja epidermalne ciste. Delimična leukonihija je vrlo česta i javlja se u obliku belih tačkica ili belih poprečnih pruga. Može biti pratilac mnogih oboljenja i hroničnog trovanja arsenom. Kod tačkastog oblika uglavnom nema jasno izraženog uzroka ni oboljenja sa kojim bi se mogla povezati. Ova promena nastaje prodorom mehurića vazduha u nokatnu ploču i za nju nema tretmana koji je uspešno uklanja.

Pojava belih površina na noktima nije uvek leukonihija, ona može nastati i zbog promena u ležištu nokta, a ne u samoj nokatnoj ploči. Takva pojava je najčešće u vezi sa cirozom jetre.

 

Obojenje noktiju

 

Ova pojava može nastati zbog različitih uzroka. Spoljašnji uzroci su boje, npr. boje za kosu, nikotin ili lekovi kao što su živa, ditranol i pikrinska kiselina. Mastila mogu proći kroz lak za nokte i samu nokatnu ploču.

Nenormalno formiranje ili vrlo spori rast noktiju izaziva promene boje. Žućkasti, zelenkasti ili sivkasti nokti se javljaju i u poodmaklom periodu života, jer nokti rastu sve sporije. Pored drugih anomalija, psorijaza izaziva neprovidnost i obojenje noktiju, kao i nekoliko drugih stanja kože.

Gljivične i bakterijske infekcije koje delimično oštećuju nokat često dovode do pojave smeđe boje noktiju. Infekcija Pseudomonas aeruginosa-om pod noktima izaziva pojavu crnog ili plavog obojenja noktiju.

Sistemski lekovi mogu takođe promeniti boju noktiju : duža upotreba tetraciklina može izazvati žuto obojenje noktiju, hlorohina plavo-crnu pigmentaciju ležišta nokta.

 

Urastanje nokta

 

Nokat na nogama ponekad raste tako da njegove ivice pritiskaju i usecaju se u okolnu kožu, a to izaziva bol i neprijatnost, ova pojava se naziva urastanje nokta ili Unguis incarnatus. Ovo se često dešava zbog tesne obuće ili čarapa, ili posle nepravilnog podsecanja nokta. Ponekad na mestu urastanja nokta može doći do infekcije, što izaziva dodatni bol.

Da bi se ova pojava sprečila, ili da bi se omogućio njegov ponovni, normalni rast, nokat treba seći ravno, tako da ni ivice ne treba da budu zaobljene. Nokte ne treba seći “do korena” i treba voditi računa da se ne ošteti koža pored ivica nokta. Urastanje nokta se često ponovo javlja, zato treba redovno sprovoditi sve preventivne mere.

 

Patološke promene

 

Patološke promene na noktima nastaju uglavnom zbog invazije patogenih gljivica. Takve promene se zajednički nazivaju onihomikoze. Najčešće gljivice koje izazivaju patološke promene su dermatofitije, kvasci i nedermatofite – plesni. Tinea unguim predstavlja infekciju nokta dermatofitama. Candida, Triphophytion, Mycrosporium, Epidermophytion su različiti mikroorganizmi koji daju međusobno vrlo slične promene, a pravi uzročnik se određuje u mikrobiološkoj laboratoriji. Usled infekcije dolazi do oniholize – odvajanja nokatne ploče od ležišta, hiperkeratoze ispod nokta, obezbojenja i zadebljavanja nokatne ploče.

 

Onihomikoze predstavljaju oko 50% svih patoloških promena na noktima, pri čemu su mnogo češće kod noktiju na nogama nego na rukama. Mogu pratiti traumatske promene nokta, a često prate infekciju Tinea pedis. Kod noktiju na rukama, infekcije paronihija su česte i izazvane su obično Candida-om albicans. Ovo može predstavljati predispoziciju za naknadnu invaziju ostatka nokatne ploče. Na infekciju Candida-om albicans su posebno osetljive osobe sa šećernom bolešću. Oba pola pokazuju jednaku učestalost pojavljivanja ove infekcije. Onihomikoze se mogu javiti u bilo kom životnom dobu, ali su pre puberteta vrlo retke. Kod starijih osoba se javljaju mnogo češće.

 

Onihomikoze su česta oboljenja koja imaju ozbiljan tok. One prate traume, sistemska i oboljenja kod kojih postoji poremećaj imunološkog sistema, uključujući infekciju virusom SIDA-e. Infekcija noktiju na nogama je obično u vezi sa hiperhidrozom.

 

Postoje osobe kod kojih se ponavljanje infekcije dešava bez obzira na primenjenu terapiju, takvi pacijenti imaju poremećen imunološki status i to ih čini predisponiranim za gljivične infekcije i komplikovanim za lečenje.

 

Ako su nokti često u vodi ili potopljeni u nekoj drugoj tečnosti, najčešće se javlja infekcija Candida-om. Promena počinje od bočnih strana nokatne ploče i beličasta je. Tada se menja i nokatna ploča i okolno tkivo (zapaljenje), to se naziva perionihija. Promene koje izazivaju trihofitije počinju sa slobodne ivice nokta i nisu praćene zapaljenjem okolnog tkiva, obično su belo-žute boje. Promene prvo zahvataju manje površine nokatne ploče, a zatim se šire. Infekcija stvara nadražaj na matriks i ležište nokta. To stvara hiperkeratozu, koža ispod nokta počinje da buja i nokat se izdiže. Pošto je poremećena ishranjenost nokta, nokatna ploča je lomljiva, trošna i može doći i do ispadanja nokatne ploče. Ove pojave zahtevaju lečenje odgovarajućim preparatima, a preventivnom negom se mogu i sprečiti. Preventiva se sastoji u pravilnom i redovnom kozmetičkom tretmanu. Saprofitne bakterije kontrolišu razmnožavanje gljivica, ali ako se koriste antibiotici koji uništavaju bakterijsku floru, često dolazi do bujanja i širenja gljivica.

 

Kada se koristi samo lokalna terapija, rezultati nisu zadovoljavajući. Sistemska terapija za nokte na rukama može trajati i 6 meseci, a za nokte na nogama između 12 – 18 meseci. Obično je potrebno ponavljanje terapije zbog vraćanja infekcije. Izbor terapije vrši lekar na osnovu stanja pacijenta i njegovih očekivanja i potreba. Preparati koji se koriste u lokalnoj terapiji su npr.: ketokonazol, mikonazol, terbinafin, ciklopiroksolamin, nistatin, Whithfield-ova mast, itd. Sistemski se mogu uzimati grizeofulvin (tradiconalani lek, koji je sada opsolentan, za C. albicans je efikasan samo u lokalnoj terapiji), ketokonazol, terbinafin, flukonazol itd. Kod pacijenata koji koriste sistemske antimikotike, s obzirom na njihovu toksičnost, redovno treba kontrolisati funkciju jetre, bubrega i hematopoezu i treba obratiti pažnju na drugu terapiju koju možda koriste, zbog čestih interakcija sa drugim lekovima. Hirurške intervencije se retko primenjuju, osim zbog velikog bola ili onesposobljenosti pacijenta za normalno funkcionisanje. Kod površinske bele onihomikoze, može biti efikasno kiretiranje ili struganje površine nokatne ploče, zajedno sa lokalnim antimikoticima.

 

Lečenje oboljenja noktiju je dugotrajno i zahteva mnogo upornosti i strpljenja.

Mnoge od neugodnih i neestetskih promena mogu se uspešno »sakriti« lakom za nokte, zamenom nokatne poče »veštačkim« noktima izrađenim od plastičnih masa ili danas vrlo popularnom nadogradnjom pomoću polimernih materijala, akrilata.

 

Početkom XX veka, nokti su se ulepšavali trljanjem abrazivnim prahom, da bi se postigao sjaj nokatne ploče. Boja se dobijala dodatkom obojenih supstanci. Daleke 1930. godine, Čarls Revson je napravio prvi pigmentisani, neprovidni lak za nokte, koji je na tržište lansirao Revlon, i danas najveći proizvođač kozmetike za negu i ulepšavanje noktiju. Kraj prošlog i početak ovog veka, obežio je ogroman napredak u tehnologiji izrade akrilatnih polimera i u samom postupku nadogradnje noktiju, što je za veliki broj ljudi oba pola, rešilo estetske probleme nastale zbog promena na noktima.

Leave a Comment